Prvi tjedan ljetne alpinističke škole 2022./2023.

20 Listopad 2022

Čikola 02.10.2022.

U kultnom Drniškom kafiću spajaju se stolovi i traži se stolica viška jer se okuplja posebna ekipa. Kao rijeka počinju pristizati predavači, asistenti, učenici i u tren oka za stolom nas ima 15-tak. Šturo smo izminili par riči, razbudili se, marendali i uputili prema kanjonu Čikole.

Odmah smo po dolasku na parking znali da će nas more ljudi dočekat na penjalištu, ali uspili smo nać svoju malo oazu mira, pod nekim stablom, lipo u hladu izolirani od ostalih. Uzbuđeni zbog početka vadimo konope i započinje čvorologija. Lipo smo mi to učili i vezivali, potom je uslijedilo predavanje o opremi i materijalima. E onda kreće prava stvar- primjena teorije u praksi. Jedna polaznica je SAMOSTALNO POSTAVLJALA KOMPLETE dok ju je druga OSIGURAVALA. Glavom su mi prolazile misli tipa: " Kud ćeš na me, ajme, život mi je drag" i sve to pomišano s adrenalinom.. ali uz budno oko instruktora uspile smo mi to sve lipo uspet, osigurat, iako mi se za prvi uspon u školi to činilo onako više ka da smo na ispitu nego na početku škole.

Dobro je sve, sunce je pržilo i odlučili smo malo zajedno zamezit i kako to biva nakon ručka koncentracija pada, ali nema stajanja jer moramo učit dalje. Na tlu smo se učili privezivat te smo morale teoriju primijenit u praksi na visini od, neman pojma 10 metara?, šta mi se činilo ka 50 s obzirom da sam znala da će me gore držat " pupak", ma koji pupak, dajte nam tlo pod nogama za prvu, ali izgleda da bolje učimo kad nas bace u vatru ili ti ga u ovom slučaju u visinu. Malo po malo dan se odužija, skupilo se tu poprilično informacija, rekla bi i previše za nas koje nismo prije penjale (ili smo popele koji smjer uz asistenciju) dok je za Jelenu to bilo baš lipo ponavljanje... I tako dan se bliži kraju, kupimo opremu i vraćamo se u kultni kafić s početka priče kako bismo sabrali i razminili dojmove.

Predavači govore da smo bile iznad prosjeka, a mi govorimo da su nas bombardirali s previše informacija. Pozdravljamo se s ekipom, sidamo u auto i pićimo za Split. U vožnji rezimiramo dan, smijemo se, skoro pa i plačemo i provlači se jedno pitanje...

Tekst: Nikolina Ivišić

Fotografije: AO Mosor