Kako smo "smanjili" M2

16 Travanj 2013

Na nekoliko uzastopnih akcija u organizaciji SD "Špiljar" na koje su se priključili i članovi SO "Mosor" nije nedostajalo ni ptičjeg mlijeka. Istraživalo se i družilo, gradele su bile neizostavne. Nije nam preostalo ništa drugo nego uzvratiti gostoprimstvo. 

Odlučili smo ih pozvati na jednodnevno istraživanje najdublje jame na Mosoru, smještene na bajkovitom Jabukovcu. Jama je istražena 80-tih godina i prema dostupnom nacrtu je duboka nešto više od 200 metara. Kako je nekoliko upitnika ‘’krasilo’’ nacrt, odlučili smo se istražiti ih. A i speleologija je išla naprijed od tih davnih godina i nekim novijim tehnikama je moguće otkriti i štogod novih kanala i dubina.

I, tako se mala grupica SOM i SDŠ speleologa uputila prema Bradarića stajama i dalje u ljuti jabukovački krš. Uspon, za jabukovačke pojmove, traje vrlo kratko, tek 3 sata, uz poneko veranje na sve četiri. Ipak, s 300 metara užeta i gomilom ostale opreme, ni taj lakši uspon nije naodmet – treba se polagano pripremiti za sezonu žestokog jamarenja - jer je zima bila duga, snježna i kišna, uspavala nas je i zarobila u manje objekte blizu ceste.

Malo po malo, došli smo do ulaza. M2 izgleda strašno – velika vrtača s gomilom jamskih otvora i sitnih grebenčića između njih. Onaj glavni se nastavlja u stometarsku vertikalu.

Bez mnogo priče se spremamo i ulazimo. Bušilica bruji, ruše se uglavljene stijene s malenih polica. Crta se polagano s mnogo pažnje jer je bezbroj detalja.

Ulazna vertikala ima 90 metara. Pa široka polica, pa provlačenje, pa opet polica, zatim nova vertikala pa opet polica, još jedna vertikala, nakon nje kosina i – KRAJ! Nema dalje.

Po kosini na dnu teče potočić koji se kratko zadržava u omanjem jezeru i dalje nestaje kroz nekakve, oku nevidljive, rupice u zasiganom dnu. Nade u nove tehnike istraživanja tu prestaju jer jama ne nudi nikakav prolaz osim onih kojima se je već prošlo. Zbrajamo metre na radnom nacrtu. 186. Naši stari će se malo razočarati, ipak su se ponosili tom jamom. Nažalost, više nije najdublja na Mosoru. Smanjili smo je. Ipak mjerenje laserom je kudikamo preciznije od starih metoda.

Pomalo raspremamo i povlačimo se iz dubina. Dan je već odmakao i potrebno se je izvući na stazu jer noć nije poželjna na tom neprohodnom terenu. Ipak, kako bismo ostavili dojam dobrih domaćina, članovima SD "Špiljar" smo pripremili i gradele na terenu. Tri kila čevapa je nestalo za tren uz gutljaje pive...

U zalaz sunca napuštamo Jabukovac iz uz svjetla čeonih lampa stižemo na parkiralište. Još jedno pivo u birtiji za nadoknadu izgubljene tekućine i elektrolita i možemo kući.

Tekst i fotografije: Marin Glušević