Moje prve Alpe

19 Srpanj 2024

Završila je škola i sad bi tribalo koristit to naučeno. Triba ić penjat. A kad se već radi o alpinističkoj školi, bia bi red penjat u Alpama. I eto prilike - HPS organizira kamp Moje prve Alpe. U iščekivanju je bilo podjednako i treme i nervoze jer iden na nepoznat teren, s ljudima koje neznam (osim Luce). Putovale smo s Leom i Antonijom i nakon upoznavanja sam odmah vidila da ce ovi kamp bit super i trema je nestala. Dobar osjećaj se nastavia nakon upoznavanja Zeke i Mateja. Penjali smo Juševa smer, dečki su me pazili ko kap vode na dlanu. Daljni doživljaj kampa je bia u istom tonu. 2. dan smo penjali Rampa est s Ivonom, Andreom, Diego i Larom, 3. dan s Ivonom i Teom, Lucom i Dorom. Stina je bila krušljiva, al osim kamenja, padale su i cipele, čarape, pojasi i čokovadilice. Bez obzira na to, svi asistenti su bili dragi, raspoloženi, veseli, puni ohrabrenja. S njima sam se osjećala ko bubreg u loju. Vidilo se da znaju šta rade i svakom svojim postupkom su mi uljevali povjerenje. Bio mi je gušt i zadovoljstvo s njima penjat. Jutra smo provodili uz heljdicu, kašicu i pripreme za uspon. Večeri smo provodili okupljeni ispred doma, nadoknađivali smo nutrijente uz eove, prepričavali smo doživljaje, smjerove i planirali sljedeće pothvate. Kamp je na kraju ispao pun pogodak, upoznala sam krasne ljude, naučila mnogo toga. Vrime je proletilo dok si rekao blup, blup, blup, blup. Kući se vračam sretna i ispunjena.

Tekst: Ana Rubin